ШКОЛА ОТВОРЕНИХ ВРАТА

ПОЧЕТНА   О ШКОЛИ   ОГЛАСНА ТАБЛА   ЗАПОСЛЕНИ   УЧЕНИЦИ   ИНТЕРНА АКТА   ТЕНДЕРИ   КОНТАКТ

 

   Фејсбук страница школе

Школа отворених врата - блог
                          

  О ШКОЛИ

     

     Кљајићево је насеље у општини Сомбор у Западнобачком управном округу. Од Сомбора је удаљено 13 километара. Према попису становника из 2002. године, Кљајићево је имало 6012 становника са око 1800 домаћинастава. Већинско становништво у Кљајићеву чине Срби, а због плодног земљишта пољопривреда је најважнија привредна грана
     Први запис о несеобини на просторима дањашњег Кљајићева је још из давне 1391. године када се помиње назив Сент Кирај тј. Свети Крај за време Краљевине Мађарске, када су и већинско становништво у овом крају чинили Мађари.
     За време Отоманског царства, мађарско становништво се повукло из Бачке а доселило се српско становништво.
     1590. године, у отоманским списима, спомиње се насеље Керња, а 1601. јавља се под називом Крњаја коју су насељавали Срби.
     Први званично евидентирани досељеници на ове просторе датирају из периода од 1720. до 1740. године.1760. године почиње досељавање немачког становништва из јужне Немачке. Према првом попису становништва из 1765. године забележено је 750 становника од чега је 59% било Немаца, 21% Мађара и 20% Словака, Чеха и осталих нација.Немци су на овим просторима живели до периода након Другог светског рата када је почело њиохово исељавање.

     1948. године почиње колонизација становништа из Лике, са Кордуна и Баније.
1949. године, село је добило назив Кљајићево по народном хероју Милошу Кљајићу, пореклом са Кордуна.Традиција, обичаји и начин живота досељеног народа и данас се негује у Кљајићеву.
     Одмах по насељавању Немаца на подручје данашњег Кљајићева постојала је намера отварања школе. Међутим, да би зграда у којој је тада био смештен администратор постала погодна за организовање наставе, било је потребно оградити њено двориште, подићи шталу, ископати бунар, опремити учионице и обезбедити средства за плаћање учитеља.
     Почеци школства у месту везани су за подизање прве цркве и оснивање парохије 1767. године, у оквиру које је била организована и настава за децу.
     Први учитељ у месту био је извесни Аугустин Самоцки који је почео да држи наставу на немачком језикуЈАТ 1775. године.1857. године уз цркву је подигнута нова школа са две учионице и два учитељска стана. Два учитеља су тада подучавала близу 700 ђака. Због тако великог броја ђака, накнадно се отварају још два радна места за учитеље.
1872. године школа се одваја од цркве али задржава строги католички карактер.
1910. године уводи се наства и на мађарском језику.

     Нагли пораст становништва крајем 19. и почетком 20. века доводи, поново, у први план проблем недостатка простора за организовање наставе, па тадашње сеоске вође одлучују да се изгради нова зграда школе. Грађење почиње 1910. а завршава 1911. године. Тадашњу нову зграду, ми данас зовемо стара зграда школе.
     Зграда је у време када је изграђена била једна од најквалитетнијих грађевина у месту, са седам великих учионица које су се грејале каљавим пећима а пружале су могућност организовања целокупне наставе у тадашњем основном образовању.
     У новоизграђеној згради настава је почела да се одржава 1912. године и са, краћим и дужим прекидима, одржава се до данас.
     Подаци о школи у периоду између два рата су веома оскудни па о томе не можемо много рећи.Након Другог светског рата, тачније 1946. године школа је имала 960 ученика са 18 одељења и 9 учитеља. Захваљујући залагању просветних радника, у том периоду описмењено је 460 лица - деце и одраслих. 1947. године школу је похађало 1368 ученика, што је и највећи број ученика од зачетка школе.
     1948. године осмогодишње образовање постаје обавезно за сву децу.
Одлуком о спајању основне школе, која је обухватала прва четири разреда, и ниже гимназије формирана је такозвана осмољетка која је 02.августа 1950. године добила назив Основна школа Никола Тесла по нашем великом научнику који и сам води порекло из крајева одакле су досељени тадашњи становници Кљајићева.
     1960. године одлуком месне и општинске власти саграђена је нова школска зграда у којој се данас одржава разредна настава. Саграђено је осам нових учионица и фискултурна сала. Школа је тада имала 900 ученика, а од тог периода постоји тенденција сталног опадања броја ученика. 1977. године у школи је било 587 ученика. Данас у школи има 360 ученика распоређених у 16 одељења.
     Наша школа, у 21. веку настоји да буде део савремених токова, да обезбеди квалитетно образовање и васпитање за све ученике и да припреми своје ученике за живот и за даље школовање.
     Целокупан образовно-васпитни процес усмерен је на остваривање неколико циљева :
     1. Да ученици науче да уче и да примењују стечено знање
     2. Да самостално решавају проблема
     3. Да живе здраво и да буду одговорни према себи и другима
     4. Да буду мотивисани да се употпуности остваре
     Школа обезбеђује услове за остваривање наведнеих циљева на неколико начина :
     1. Пре свега путем обезбеђивања стручног наставног кадра
     2. Обезбеђивањем стручног ваннаставног кадра и
     3. Обезбеђивањем материјално-техничких услова рада.
     У нашој школи ради 11 учитеља. Од тога је 9 професора разредна наставе, један наставник разредна наставе и један магистар.У предметној настави ради 17 наставника. Од тога су два наставника магистри, 14 наставника има високу стручну спрему и 1 наставник је тренутно апсолвент.
      Учитељи и наставници се сваке године стручно усавршавају у области дидактике и методике, а у последњим годинама и у области инклузивног образовања.
     Што се тиче ваннаставног особља, школа располаже свим неопходним кадровима који поседују одговарајућу стручну спрему за обављање послова.

     Наведена настојања школе, сваке године, видљива су и у резултатима ученика, како у редовној настави кроз њихов општи успех, тако и кроз успехе у разним такмичењима у области науке и спорта.

Врх стране

 

 

 

ПОЧЕТНА   О ШКОЛИ   ОГЛАСНА ТАБЛА   ЗАПОСЛЕНИ   УЧЕНИЦИ   ИНТЕРНА АКТА   ТЕНДЕРИ   КОНТАКТ